“Ima njeov više feli: kokruzna, pajtljana, digana suva i smesna.
Ovo je baš ta zadnja – smesna. U nju ide pol kokruzne i pol bele melje (pajtljane). Mleka ide pol kiseloga, pol slatkoga. Malo solji i malo cukora i to se se dobro zmuti i zmeša.
Tepsija se dobro podmaže stanjenom svinjskom maščom i smesa se vnuter naleje. Zgora se z vrnjom poškropi i rastopljenom maščom pomasti.
V peći mora dobro goreti (za to so se muški pobrinoli i na vreme napiljili suvi drv) i rol vrel biti i onda vu njega tepsiju deti. Pečena kokružnjača se mora odzgor z cukorom posipati, narezati i onda dok ju probate morete i prste lizati”.
Prema zapisima Jele Pintarek, zlevanku mutili, spekli i ftečno pojeli članovi Udruge umirovljenika Podravske Sesvete na Etno imanju Josipa Cugovčana.
Foto: Stjepan Jagić
