Čestitari su išli najčešće u predvečerje 5. siječnja čestitati od kuće do kuće. Najstariji među njima nosio je ‘zvezdarnicu’, a ostali manje košarice za darove. Nekad su ih pratili i seoski tamburaši.
Pri tome su pjevali ovu pjesmu:
O, sveta tri kralja,
o, blažen vam dan.
Kad sveti kralj mladi,
bil s neba poslan.
O, sretna li zvijezda,
što svetila vam,
kad sinka je djeva porodila nam.
A kud ćete sada na daleki put,
kad zima, sneg vlada i vetar je ljut.
O pođite Kralji u prosti mu stan
kad svetu je svemu sad radostan dan.
O, sveta tri kralja,
mi molimo vas.
Svim dare ste dali,
darujte i nas.
(Iz zapisa Željka Kovačića)
U nizu božićnih blagdana je i Bogojavljenje ili blagdan Sveta tri kralja. Spominjemo se triju kraljeva, odnosno mudraca koji su pohodili maloga Isusa i darovali ga zlatom, tamjanom i smirnom.
Dan uoči obilježava običaj blagoslova vode u crkvi. Blagoslovljena voda stajala je ispod zvonika ili kora u kakvoj kaci. Ljudi, obično žene, grabile su vodu sa šeflom u boce i odnosila kući.
Kad je gazdarica došla kući poškropila je i blagoslovila cijelu kuću (svaku prostoriju), štalu, svinjac, kokošinjac, čak i zdenac. U kući je posvećena voda služila za bilo kakav blagoslov tijekom godine, primjerice, prilikom bdjenja pokojnika voda se nalila u čašu s grančicom fušpana (šimšir) s kojom se blagoslivljao pokojnik.
U stara vremena puk je taj dan prakticirao i post. Zanimljivo je da se post nije odnosio samo na ukućane, već i na stoku u štali, no to su ljudi činili prema svome nahođenju. Stoka se nahranila jednom na dan ili je imala smanjene obroke.
U Podravskim Sesvetama se dotrglo i nadijevanje imena Sveta tri kralja. Još se nađe pokoji Bolto (odnosno Baltazar) ili Gašpar, a Melkiora gotovo da i nema.
Tekst: Vladimir Miholek
